Amaterski radio je popularan hobi u svetu. U svetu je 2004. bilo oko 3 miliona registrovanih radio-amatera. U Nemačkoj 70.000, 5.000 u Norveškoj, 57.000 u Kanadi, i 700.000 u Sjedinjanim Američkim Državama.
Nosilac radioamaterske dozvole je studirao i položio potrebne testove u svojoj zemlji, i dobio je svoj pozivni znak od državnih organa (u nekim zemljama je pozivni znak vezan za operatora-osobu, dok je u drugim vezan za radio-stanicu). Pozivni znak je poseban za svakog radio-amatera i vlasnici ga često ističu sa ponosom. Nosilac pozivnog znaka koristi ga u eteru da bi legalno identifikovao svu svoju komunikaciju.
Pozivni znak
Pozivni znak se sastoji od prefiksa i sufiksa. Prefiks označava zemlju (napomena: radio-amatersko shvatanje zemlje nije isto kao i političko shvatanje, tako na primer Svalbard jeste radio-amaterska zemlja, iako to ostrvo pripada državi Norveškoj)
Prefiksi za Srbiju su: YT i YU
Do početka 90-tih godina republikama u SFRJ su pripadali sledeći brojevi: 2=Hrvatskoj, 3=Sloveniji, 4=Bosni i Hercegovini, 5=Makedoniji, a do 2007. godine Crna Gora je koristila broj 6 u prefiksu. Danas Hrvatska koristi prefiks 9A, Slovenija S5, Republika Srpska i BiH koriste prefiks E7, Makedonija Z3, a Crna Gora 4O.
Sufiks se sastoji od jednog, dva ili tri slova.
U Srbiji, pozivni znaci iz serija YU1AAA-YU1MZZ, YU7AAA-YU7MZZ, YU8AAA-YU8MZZ su rezervisani za radio-amaterske klubove, na primer: YU1CKV je pozivni znak Radio-kluba “CENTAR” Kraljevo .