EchoLink je računarski program namenjen radio-amaterima, koji omogućuje održavanje govorne komunikacije posredstvom Interneta i VoIP (Voice over Internet Protocol) tehnologije. Program je napisao Jonathan Taylor, K1RFD. Ovako dizajniran, program omogućuje ostvarivanje kontakta čak i bez radio-stanica, kao i svaki drugi VoIP program.

Poseban je po tome što su mu mnoge VoIP funkcije prilagođene radio-amaterima. Program je besplatan i lak za rukovanje. Potrebna je registracija (najbolje skeniranjem licence), posle koje se dobija jedinstveni broj za identifikaciju (broj čvorišta, noda). Na primer, UHF repetitor RU374 (po starim oznakama RU3) u Beogradu ima dodeljen broj 265493. Osnovna namena je da se ovim tehnologijama povežu UKT repetitori u jednu mrežu, kojoj se može pristupiti iz bilo koje tačke bilo radio-stanicom (preko najbližeg umreženog repetitora), bilo računarom (povezivanjem na Internet).Povezivanje radio-stanice (posle pozivnog znaka dodaje se još –L kao oznaka za link) ili repetitora (–R za repetitor) na Internet, ostvaruje se relativno jednostavnim interfejsom i računarom. Veoma često,
repetitori se povezuju radio-linkom, tako što se radiostanica poveže na EchoLink i podesi da radi preko repetitora. Na ovaj način se pojednostavljuje povezivanje, jer su repetitori po pravilu teško dostupni. Pokretanjem programa dobija se spisak svih trenutno aktivnih registrovanih korisnika i čvorišta, sortiranih po zemljama iz kojih rade. Povezivanje na željeno čvorište se obavlja slanjem niza DTMF tonova koji odgovaraju dodeljenom broju ili pozivnom znaku. DTMF tonovi su isti kao oni koji se koriste na telefonima sa tonskim biranjem. EchoLink je veoma raširen među radio-amaterima, tako da postoje povezani repetitori u mnogim zemljama. Da bi se lakše najavilo povezivanje, to se radi automatski posle povezivanja na čvorište, tonskom signalizacijom i sintetizovanim glasom koji na engleskom jeziku izgovara pozivni znak čvorišta na koje se povezuje.
Kao što postoje razni VoIP servisi, tako postoji i više takvih prilagođenih radio-amaterima (na primer IRLP i QsoNET-ov CQ100). Od njih je najinteresantniji CQ100 jer omogućava virtuelno održavanje fonijskih i telegrafskih veza, na virtuelnim amaterskim opsezima. Program je napisan tako da izgleda kao prava radio stanica na kojoj se bira željena frekvencija i uspostavlja kontakt sa prisutnima na toj “frekvenciji”.