All posts by durut

Echolink

EchoLink je računarski program namenjen radio-amaterima, koji omogućuje održavanje govorne komunikacije posredstvom Interneta i VoIP (Voice over Internet Protocol) tehnologije. Program je napisao Jonathan Taylor, K1RFD. Ovako dizajniran, program omogućuje ostvarivanje kontakta čak i bez radio-stanica, kao i svaki drugi VoIP program.

Poseban je po tome što su mu mnoge VoIP funkcije prilagođene radio-amaterima. Program je besplatan i lak za rukovanje. Potrebna je registracija (najbolje skeniranjem licence), posle koje se dobija jedinstveni broj za identifikaciju (broj čvorišta, noda). Na primer, UHF repetitor RU374 (po starim oznakama RU3) u Beogradu ima dodeljen broj 265493. Osnovna namena je da se ovim tehnologijama povežu UKT repetitori u jednu mrežu, kojoj se može pristupiti iz bilo koje tačke bilo radio-stanicom (preko najbližeg umreženog repetitora), bilo računarom (povezivanjem na Internet).Povezivanje radio-stanice (posle pozivnog znaka dodaje se još –L kao oznaka za link) ili repetitora (–R za repetitor) na Internet, ostvaruje se relativno jednostavnim interfejsom i računarom. Veoma često,
repetitori se povezuju radio-linkom, tako što se radiostanica poveže na EchoLink i podesi da radi preko repetitora. Na ovaj način se pojednostavljuje povezivanje, jer su repetitori po pravilu teško dostupni. Pokretanjem programa dobija se spisak svih trenutno aktivnih registrovanih korisnika i čvorišta, sortiranih po zemljama iz kojih rade. Povezivanje na željeno čvorište se obavlja slanjem niza DTMF tonova koji odgovaraju dodeljenom broju ili pozivnom znaku. DTMF tonovi su isti kao oni koji se koriste na telefonima sa tonskim biranjem. EchoLink je veoma raširen među radio-amaterima, tako da postoje povezani repetitori u mnogim zemljama. Da bi se lakše najavilo povezivanje, to se radi automatski posle povezivanja na čvorište, tonskom signalizacijom i sintetizovanim glasom koji na engleskom jeziku izgovara pozivni znak čvorišta na koje se povezuje.
Kao što postoje razni VoIP servisi, tako postoji i više takvih prilagođenih radio-amaterima (na primer IRLP i QsoNET-ov CQ100). Od njih je najinteresantniji CQ100 jer omogućava virtuelno održavanje fonijskih i telegrafskih veza, na virtuelnim amaterskim opsezima. Program je napisan tako da izgleda kao prava radio stanica na kojoj se bira željena frekvencija i uspostavlja kontakt sa prisutnima na toj “frekvenciji”.

Pesmica za kraljevački repetitor R7x

Poštovani drugari od kojekuda,
repetitor R7x čini čuda.
Dobro nam svi došli i zdravi bili,
i svi koji ste nas samo posetili.
Ovde vas čekaju i mnoge šale,
a i po neke začkoljice male.
Ali ima i ozbiljne priče,
koje baš na amatere liče.
Svi smo ovde isti, tu nema problema,
jer uvek se neko, druženje nam sprema.
Pozdravljamo sada, ovako svi skupa,
R7x kraljevačka grupa.

Svako dobro, želi vam YT2VMA 73 i 88 

Radioamaterski pokret kod nas i u svetu

Amaterski radio je popularan hobi u svetu. U svetu je 2004. bilo oko 3 miliona registrovanih radio-amatera. U Nemačkoj 70.000, 5.000 u Norveškoj, 57.000 u Kanadi, i 700.000 u Sjedinjanim Američkim Državama.
Nosilac radioamaterske dozvole je studirao i položio potrebne testove u svojoj zemlji, i dobio je svoj pozivni znak od državnih organa (u nekim zemljama je pozivni znak vezan za operatora-osobu, dok je u drugim vezan za radio-stanicu). Pozivni znak je poseban za svakog radio-amatera i vlasnici ga često ističu sa ponosom. Nosilac pozivnog znaka koristi ga u eteru da bi legalno identifikovao svu svoju komunikaciju.

Pozivni znak
Pozivni znak se sastoji od prefiksa i sufiksa. Prefiks označava zemlju (napomena: radio-amatersko shvatanje zemlje nije isto kao i političko shvatanje, tako na primer Svalbard jeste radio-amaterska zemlja, iako to ostrvo pripada državi Norveškoj)

Prefiksi za Srbiju su: YT i YU

Do početka 90-tih godina republikama u SFRJ su pripadali sledeći brojevi: 2=Hrvatskoj, 3=Sloveniji, 4=Bosni i Hercegovini, 5=Makedoniji, a do 2007. godine Crna Gora je koristila broj 6 u prefiksu. Danas Hrvatska koristi prefiks 9A, Slovenija S5, Republika Srpska i BiH koriste prefiks E7, Makedonija Z3, a Crna Gora 4O.
Sufiks se sastoji od jednog, dva ili tri slova.
U Srbiji, pozivni znaci iz serija YU1AAA-YU1MZZ, YU7AAA-YU7MZZ, YU8AAA-YU8MZZ su rezervisani za radio-amaterske klubove, na primer: YU1CKV je pozivni znak Radio-kluba “CENTAR” Kraljevo .

Radio-amaterski kodeks

  1. Radio-amater je pažljiv i pun obzira. Neće se svesno ponašati tako da za vreme održavanja veze uskraćuje drugima zadovoljstvo i ometa ih.
  2. Radio-amater je odan i privržen pokretu. Pomaže svojim drugovima u klubu, ostalim radio-amaterima, svom savezu radio-amatera u koji je učlanjen i koji predstavlja i zastupa njegove interese.
  3. Radio-amater prati razvoj nauke i tehnike. Svoje uređaje dopunjuje i dograđuje, stalno ih usavršava prateći najnovija tehnička dostignuća. Svoja saznanja o korišćenju stanice tj. radu na opsegu, stalno usavršava.
  4.  Radio-amater je uvek prijatelj drugima. On savetuje početnike i prijateljski im pomaže, spreman je da sarađuje sa svima.
  5.  Radio-amater je odmeren i uravnotežen. Radio-amaterizam je dobrovoljna, slobodno izabrana aktivnost. Pravi Radio-amater neće nikada dopustiti da da mu radio-amaterska aktivnost smeta u nekoj od njegovih obaveza, da ugrozi njegovu porodicu, posao, da utiče na uspeh u školi ili njegov položaj u društvu.
  6. Radio-amater je rodoljub. Svoje znanje, iskustvo i svoje uređaje uvek je spreman da stavi u službu svoga društva i otadžbine.